U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 88/2010), u poglavlju Održivi razvoj tehničke infrastrukture, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi oko 0,6 Mten (mega tona ekvivalentne nafte). Raspoloživi potencijal malih hidroelektrana iznosi 4,7% ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji ili oko 15% proizvedene energije u hidroelektranama.

Moguće lokacije za izgradnju MHE i potencijalna proizvodnja električne energije određeni su na osnovu Katastra malih hidroelektrana Srbije, koji su za Elektroprivredu Srbije izradila preduzeća „Energoprojekt“ i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda,1987. godine.

Katastrom je određeno 856 potencijalnih lokacija za izgradnju. Međutim, ovim planom nisu uzeta u obzir brojna ograničenja u pogledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanalisanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja i promena hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora u proteklih 25 godina, u Prostornom planu RS utvrđeno je da Katastar MHE predstavlja dokumentacionu podlogu, a da se MHE grade na osnovu tehničke dokumentacije, koja je izrađena prema pravilima gradnje prostornih planova područja posebne namene i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode.

Sam čin gradnje mini hidroelektrana sam pod sebi predstavlja veoma destruktivan proces. Tokom letnjeg perioda korisnici MHE često svu vodu iz korita reke usmere u derivacione cevovode da bi imali što više vode za pokretanje turbina, veću proizvodnju električne energije, a time i profit, pri čemu dolazi do uništenja živog sveta u vodotoku.

Prema rečima stručnjaka, osim destrukcije koja je neminovna prilikom postavljanja teške mehanizacije, najveći problem predstavlja nepoštovanje takozvanog biološkog minimuma vode koji ostaje u rečnom koritu, koji se računa matematičkim modelima, i neretko ne poštuje prilikom izgradnje.

Pitanje koje se nameće jeste koja je realna korist MHE. Iz ugla gledišta investitora, prednosti su jasne. Naime, nakon izgradnje MHE investitor ima priliku da dobije status povlašćenog proizvođača električne energije koji može da proizvedenu energiju prodaje ovlašćenom distributeru po podsticajnoj ceni.

Prednosti MHE sa globalnog stanovišta ogledaju se u smanjenju uticaja efekta staklene bašte, zbog toga što je u pitnju proizvodnja električne energije putem obnovljivih resursa. Međutim, ono što se u najmanju ruku zanemaruje jeste kvantitativno merljiva šteta koja se nanosi ekosistetima, biodiverzitetu, ali i lokalnom stanovništvu. Mesne zajednice, koje svoje egzistenciju duguju brzim, visokoplaninskim rekama, boje se da će svi njihovi napori da svoja sela revitalizuju otići zajedno sa tokovima reka. Gubitak vode, za njih znači gubitak mogućnosti za održiv razvoj, poljoprivredu i ekoturizam.

Ozbiljne diskusije o celishodnosti korišćenja MHE vode se i u Evropskom parlamentu, zbog popriličnih negativnih ekoloških efekata, posebno u Austrijskim Alpima, u delovima Bavarske, Francuske i Italije. Trenutno u Evropi ima oko 24.000 malih hidroelektrana, od čega je 7.500 u Nemačkoj, što praktično znači da se na svakih 27 kilometara vodotokova u okviru EU nalazi po jedna MHE.

Najistaknutiji u borbi protiv izgradnje MHE nesumnjivo su stanovnici sela Stare planine, koja je u nadležnosti četiri opštine (Pirot, Zaječar, Knjaževac, Dimitrovgrad). Planina obiluje čistim rekama, a  biodiverzitet decenijama privlači pažnju brojnim istraživačima. Proglašena je za Park prirode, i potpada pod I kategoriju zaštite.

S obzirom na to da su na pojedinim rekama već postavljena gradilišta MHE, stanovnici staroplaninskih sela, ljubitelji prirode, biolozi, ekolozi, geografi, geolozi i svi oni koji prepoznaju značaj očuvanja postojećih ekosistema pozivaju na aktivnu borbu i izražavanje nezadovoljstva. U tekućoj i prethodnoj godini, staroplaninska sela bila su poprište brojnih protesta, sastanaka i  razgovora meštana sa čelnicima. Aktivisti privlače pažnju na aktuelnu problematiku putem društvenih mreža, probijanjem medijskog mraka, ali i pozivom svim studentima biologije i ekologije, kao i njihovim predavačima, profesorima i mentorima da svoja terenska istraživanja obavljaju baš na ovom području, kako bi dali svoj validan i neosporiv doprinos konzervacija bogatsvtva Stare planine.

Detaljnije informacije nalaze se na fejsbuk stranici Odbranimo reke Stare planine, gde se može pratiti rad aktivista, peticija za stavljanje Stare planine pod zaštitu UNESCO, aktuelni protest ili mišljenja stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine, biologije, ekologije i energetike.

Najveći do sada protest gradjana Srbije u vezi sa ovom problematikom zakazan je za 02.09.2018., u gradu Pirot.

Autor: Aleksandra Trajković

2 Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *